Престоница Бугарске је била под Римљанима од 29. године после Христа, да би је 447. године доласком у Европу уништили Хуни, а у 14. веку дошла у руке Османског Царства и тиме постала главни град провинције Румелије. Смештена је у срцу Балкана, па се кроз историју пронашла и на рути која копненим путем из Мале Азије води према Европи. До града воде три планинска кланца, којима су још од античких времена пролазили важни путеви, повезујући тако Јадранско море и Средњу Европу са Црним морем. Бугарска (буг. България), држава је у југоисточној Европи. Граничи се с Грчком и Турском на југу, Србијом и Републиком Македонијом на западу и Румунијом северу. Главни град Бугарске је Софија. Укупно становништво је 7.537.929. Од тога 83,9 % су Бугари, 9,4 % су Турци и 4,7 % су Роми. Најраширенија вера је православна. Чланица је НАТО-а и Европске уније. Организоване праисторијске културе су почеле да се развијају на тлу бугарске током неолита. У антици овде су живели Трачани, а касније Грци и Римљани. Настанак уједињене бугарске државе датира од времена Првог бугарског царства 681. године, која је доминирала Балканом и деловала као словенски културни центар током раног средњег века. Са падом Другог бугарског царства 1396, његове територије су биле под турском влашћу скоро пет векова. Руско-турски рат је довео до оснивања треће бугарске државе. У потоњим годинама она је водила неколико ратова са својим суседима, што је довело да се Бугарска удружи са Немачком у оба светска рата. Бугарска је 1946. постала једнопартијска социјалистичка држава као део совјетског Источног блока. У децембру 1989. владајућа Бугарска комунистичка партија је дозволила вишестраначке изборе, чиме је отпочела транзиција бугарске ка парламентарној демократији и тржишној економији.